Радомир Путник био је војник и војсковођа српске војске пуних четрдесет година.
Родио се у Крагујевцу 24. јануара 1847. године. Војничко звање је стекао у Артиљеријској школи у Београду. Постављен је за начелника Главног генералштаба 1903. године.
Био је творац модерне српске војске. Током школовања и обуке официра увео је решавање тактичких задатака. Српску војску је осавременио новим наоружањем, а на кључна места поставио је талентоване официре и није дозволио да се политика умеша у редове војника. Заједно са Живојином Мишићем припремио је све ратне планове за Балканске ратове и за Први светски рат. У периоду од 1912. до 1916. године био је начелник Врховне команде. После Кумановске битке постао је први српски војвода.
Кумановска битка вођена је у току Првог балканског рата, 23. и 24. октобра 1912. године, у близини Куманова, између српске и турске војске. Турска војска била је присиљена на повлачење и бекство.
Велика победа код Куманова била је прва српска победа у Првом балканском рату и означила је скори крај турске владавине на Балкану.
Са Крфа је 1916. године отишао на лечење у Ницу. Преминуо је годину дана касније, 17. маја 1917. године.